Календар III – Миланковићев

Православна црква и државе као Русија, Јерменија, Грчка, Бугарска, Румунија, Србија, Црна Гора и друге, придржавале су се тзв. старог јулијанског календара, који је, као што смо видели, стално акумулирао грешку и увећавао је по стопи од једног дана на сваких 128 година.

Дана 1.маја 1923. године у Цариграду, екуменски патријарх Мелетиос Метаxакис, сазвао је Сабор представника свих православних цркава и држава. Српска православна црква је такође добила позив да пошаље своје представнике на тај Сабор.

У име цркве, заступао је митрополит црногорско– приморски Гаврило Дожић, а краљевску владу др проф. Милутин Миланковић, као представник наше науке. Главни разлог за сазивање је био реформа већ застарелог јулијанског календара и његово усаглажавање са грегоријанском. Проф. Миланковић је скупу предложио генијално режење за оба проблема.

Сабор је на крају донео закључке о календару садржане у 10 тачака:

1. Тринаест дана треба одузети од јулијанског календара. Они представљају акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у Никеји 325. године.
2. Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије.
3. Сви месеци у години имаће исти број дана и у будуће као и до тада. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној.
4. Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без остатка. Изузетак од правила су оне секуларне (вековне) године описане у тачки (5).
5. Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та ће година бити преступна (приказане у табели масним словима). Остале су просте. 2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.
6. Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали до тада.
7. Покретни празници зависиће од датума Ускрса. У сагласности са канонским одредбама, Ускрс ће се славити прве недеље после пуног Месеца после пролеће равнодневице.
8. Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном, који за репер узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму.
9. Екуменски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Ускрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама.
10. Ова реформа јулијанског календара не може ни на који начин бити сметња (препрека) за касније промене које могу бити учуњене од свих хришћанских цркава.

Две основне карактеристике ове усвојене реформе јулијанског календара проф. Миланковића:

1. Изостављањем 13 дана у октобру 1923. године, јулијански календар се у потпуности усаглашава са грегоријанским. Том одлуком, после недеље 30. септембра долази понедељак 14. октобар.
2. Одлуком садржаном у тачки бр. 5 Сабора, о годинама које ће бити преступне за период од следећих 900 година, избачено је седам година столећа које неће бити преступне. То правило у том 900–годишњем периоду даје 218 преступних година, уместо 225 колико их је било по старом, јулијанском календару и 682 просте године. (по старом јулијанском галендару, пошто је свака четврта година преступна, било би 900 : 4 = 225 преступних година).

Просечна дужина Миланковићеве године:

365 дана и 218/900 дана, а то је: 365,24222 дана, што је веома близу просечне вредности трајања тропске године, које као што смо рекли, износи 365,24219 дана.

Разлика између Миланковићеве и тропске године износи свега 2 секунде годишње. Да би се разлика акумулирала до једног дана, потребно је 86.400 : 2 = 43.200 година! Због тога је то до данас најтачнији календар у људској историји, чија се тачност преко ове не може ни замислити.