Календар II – Грегоријански

Римски папа Грегориус (Гргур) 13-ти је 24. фебруара 1582. године обзнанио реформу до тада постојећег, јулијанског календара, предложену од стране немачког језуите и астронома Цхристопхера Цлавиуса, а уз помоћ напуљског астронома и физичара Алоyсиуса Лилиуса. Папина була (или декрет) који је садржавао ту реформу названа је Интер Грависсимас, по прве две речи у том тексту. Те речи налатинском језику значе „међу најважнијим“.

У грегоријанском календару тропска година износи приближно 365 97/400 дана = 365,2425 дана, а према данашњим прорачунима стварна просечна дужина соларне године износи 365,2421890 дана.

Апроксимација 365 и 97/400 се односи на 97 преступних на сваких 400 година.

Разлика износи 0,2425 – 0,2421890 = 0,00031 дан или када би прерачунали у секунде, та би разлика износила: 0,00031 x 86.400 = ~26 секунди.

Ta разлика ће да се акумулира до вредности од 1 дан тек за 86.400 : 26 = ~3.320 година, односно да би се тропска година померила за 1 дан у односу на дати календар.

Око 5000–те године соларна година трајати 365,24201 дан, па ће разлика између календара и тропске године бити повећана на 0,00059 дана. То нам јасно говори да временом грегоријански календар постаје све нетачнији!

Папа је својом одредбом уредио да после четвртка 4. октобра сутрадан једноставно осване петак 15. октобра. Тиме је из јулијанског календара изостављена нагомилана разлика у календарима, која је у том тренутку износила читавих 10 дана. Да би се календар усагласио са дужином тропске године, у були је стајала одредба по којој ће свака четврта година бити преступна, сем оне године столећа које нису (без остатка) дељиве са 400.

Према тој одредби, следеће секуларне године неће бити преступне: 1700, 1800, 1900, 2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2900 итд.

Значи да ће преступне године бити оне секуларне године које јесу дељиве са 400 без остатка. То су следеће године: 1600, 2000, 2400, 2800, 3200,… итд